I dok se u zemljama Evropske unije maksimalno izbegava propisivanje antibiotika i apeluje na njihovo racionalno korišćenje, Srbija je vodeća zemlja na starom kontinentu po upotrebi ovog leka i dve trećine Srba pogrešno veruje da antibiotici leče grip i prehladu.
U našoj zemlji uobičajeno je da se piju antibiotici, bilo na svoju ruku ili ako ih propiše lekar, čim neko ima povišenu temperaturu, zaboli ga grlo ili kašlje. S druge strane, u Evropskoj uniji lekari ne propisuju tek tako ovaj lek, već samo kad utvrde da je neophodno.
Stručnjaci napominju da je 80 % zimskih bolesti virusnog porekla, te da uzimanje antibiotika, koji su delotvorni samo protiv bakterijskih infekcija, neće pomoći, prenose Južne vesti.Aleksandra Minić koja deset godina živi u
Beču kaže da je njena ćerka, koja ima 3 i po godine, antibiotike pila samo jednom, i to zbog upale uva.
Kada se dete razboli, na primer dobije temperaturu uz kašalj, vadi mu se krv iz prstića. Za nekoliko sati saznate da li je uzročnik virus ili bakterija. Ako utvrde da je virus, što je kod nas najčešće i bio slučaj, dobije samo sirup na biljnoj bazi za lakše iskašljavanje i kapi za nos, ali nikako antibiotik – objašnjava Minićeva.
Njena ćerka je do sada imala desetak respiratornih infekcija, ali nijedna nije bila povezana sa bakterijom.
U Srbiji lekari pak često prepisuju antibiotike, te se stvorilo verovanje da je ovo “lek za sve”.
Nišlijka Jelena Ćosin napominje da je njen sin u prvih godinu i po dana života skoro svaki drugi mesec pio antibiotike, što mu je, kaže, urušilo imuni sistem.
Doktor mu je davao antibiotike i za crveno grlo, tako da je vremenom postao otporan na njih. Na kraju mi je pulmunolog ukazao da ne može da pije to za sve, pa sam nakon toga promenila pedijatra. Novi pedijatar je mnogo oprezniji i dok ne utvrdi da je bakterijsko, ne daje antibiotike – kaže ova Nišlijka.
Odgovorna upotreba antibiotika
Pošto je masovna i nekritična upotreba antibiotika stvorila ozbiljan problem koji svakim danom postaje sve veći, a to je otpornost i neosetljivost bakterija na delovanje antibiotika, i lekari u Srbiji sve više izbegavaju da ih prepisuju, kažu u Domu zdravlja Niš.
Izabrani lekari propisuju antibiotike isključivo po indikacijama i u skladu sa preporukama Vodiča dobre kliničke prakse. Stalnim edukacijama lekara od strane eminentnih strudnjaka teži se ka tome da se antibiotici što racionalnije propisuju – kaže portparol niškog Doma zdravlja Nevena Simović.
Međutim, napominje Simovićeva, ima pacijenata koji sami traže da im se propišu antibiotici jer ih smatraju svemoćnim lekovima.
Po ovom pitanju značajnu ulogu imaju izabrani lekari, koji pacijentima stalno ukazujuju na efekte i posledice neracionalne upotrebe antibiotika. Antibiotike pacijenti nikako ne treba da uzimaju sami bez prethodne konsultacije sa lekarom – objašnjavaju iz Doma zdravlja Niš.
Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RZFO), u prvih 11 meseci prošle godine u apotekama u Srbiji izdato je oko 4,7 miliona pakovanja antibiotika, što je za oko 3 % manji broj pakovanja u odnosu na isti period u 2014. godini.
U Nišavskom okrugu, to jest u svim apotekama koje izdaju antibiotike na području filijale Niš, u periodu od januara do novembra 2015. godine izdato je oko 338.000 pakovanja antibiotika, što predstavlja 7,2 % od ukupnog broja izdatih pakovanja antibiotika u Srbiji – kažu u RFZO.
Najčešće propisivani antibiotici su amoksicilin, cefaleksin i azitromicin.
Često korišćenje stvara otpornost
Lekari upozoravaju da ako antibiotike uzimamo često i nepravilno, doprinosimo povećanju broja bakterija
rezistentnih na antibiotike, a posledica toga je da, kada stvarno zatrebaju ovi lekovi, oni neće delovati.
Podaci su da 40 % Evropljanabpogrešno veruje da antibiotici leče grip i prehladu.
Stručnjaci Evropske komisije upozoravaju da od infekcija bakterijama otpornim na antibiotike samo na starom kontinentu svake godine umre 25.000 ljudi.
Evropski komesar za zdravstvo Vitenis Andriukaitis istakao je povodom Evropskog dana svesti o racionalnoj upotrebi antibiotika, koji se obeležava 18. novembra, da ljudi pate i umiru, a da lekari ne mogu da ih leče jer neki antibiotici više ne deluju.
Otpornost na antibiotike već dugo je prioritet Evropske komisije. Naša inicijativa ‘Jedno zdravlje’ uključuje sve aspekte otpornosti na antibiotike – zdravlje ljudi i životinja, bezbednost hrane i hraniva, prirodne sredine, istraživanje i inovacije i međunarodnu saradnju – istakao je Andriukaitis.
Evropska komisija navodi i da prvi put podaci ukazuju na znatno smanjenje potrošnje antibiotika u pet evropskih zemalja – Danskoj, Luksemburgu, Sloveniji, Španiji i Švedskoj, iako potrošnja antibiotika u bolničkom sektoru i dalje raste.
(O.T./južnevesti.rs)
Nema komentara:
Objavi komentar